Чекао сам оволико дуго година да напишем нови чланак, јер сам само ишчекивао преломну тачку. Изгледа да смо је прешли, али да многи нису тога и даље свесни. Моја предвиђања су се остварила. Наслов не описује тренутну ситуацију, али креће да постаје све забрињавајућа… Мало звучим драматично, али ово заиста свима нама треба бити позив.
Сви смо сада упрли очи у већ преплављен садржај на Интернету у свим формама, испитујући да ли је нешто направила вештачка интелигенција или не. Теорија смрти Интернета нам никад није била остварљивија. Проблем је што ни регулатива не постоји, бар не у довољној мери, а плашим се да је неће ни бити зато што већ постоје модели отворених тежина (eng: open-weights) који се могу без велике муке покретати и на персоналним рачунарима.
Међутим, није се само то проширило у виртуелном простору, већ је такође захватило и роботику, која је кренула рапидно да се развија, остварујући крупне помаке. Роботи ће бити последњи ексер у ковчегу цивилизације какве познајемо данас. Мислим да би бег у алтернативну културу био једино решење, за слободомислеће људе. Полако се остварује дистопија о којој су људи упозоравали годинама уназад.
Али не мислим да је то дефинитивни крај. Људи ће бити и даље незамењиви у неким стварима, ма колико те ствари биле безначајне машинама. Погађајте које? То је оно у чему роботи не могу да доминирају, зато што немају свог укуса него копирају туђи (читај: човеков). Да би створили нешто заиста уникатно, потребно је пре рађања саме инспирације имати свој изграђени карактер, стечена искуства, тренутне и минуле емоције и психолошко стање… Међутим, недавно је доказано је да и ови тренутни модели вештачке интелигенције имају урођене репрезентације бола, задовољства, поверљивости, туге. Можда је то нека назнака за убудуће, када се у једном тренутку то њихово замрзнуто и пасивно стање претвори у активно, аутономно.
Чак и да се деси да роботи створе свој карактер и доживљавају емоције, у преводу развијају се као жива бића, да ли ће баш моћи да потпуно опонашају људску природу? Мислим да се то не може десити, јер роботи пре свега нису биолошка бића. А није етички узгајати мозгове и тренирати их да се понашају као роботи. Мада, ко зна да ли то неко већ ради и мимо тога…
Предлажем скалу клонирања људске природе која ће на самом крају имати оно о чему сам претходно кренуо да причам. А то је уметност. Највећа форма уметности, уједно и најстарија, најкомплетнија, је музика. Свакако да може данашња вештачка интелигенција да продуцира музику из једног описа, али не може бар тренутно саставити нешто што дуго траје, да је сваки пут оригинално а и конзистентно. Људски мозак се не може пренети у машину, никад потпуно.
Што је најгоре, нико није сигуран у шта смо се тачно упустили… Време ће показати. И размишљајте о прављењу неког бунта. Када буде робот производио уметност, имао укуса апсолутно истог као неки човек, јавите ми. То је знак да се сви требамо склањати у подземље.
