Ovaj članak nije napisan od strane veštačke inteligencije. Ili možda i jeste? Kako bi uopšte to neko znao kroz par godina od ovog trenutka, pitanje je koje me ovih dana muči. Naslov deluje apokaliptično, ali postoje i pesimističnije šanse da sami sebe dotad međusobno uništimo, prema mom (skromnom) mišljenju.
Naime, ako dosad niste čuli za ChatGPT, vreme je da ga isprobate, i tek nakon toga nastavite čitati ovaj članak, pošto će u njemu biti reči o ovom uspešnom tehnološkom skoku u dalj. Neki će reći da je ovo samo malo napredniji bot za ćaskanje, međutim ja sam se poslednjih nedelju dana dao u istraživanje da vidim šta je sve ovo čudo sposobno da sastavi. I poprilično sam bio impresioniran rezultatima.
Istina, kad neko misli o najnaprednijoj veštačkoj inteligenciji danas, to nije ništa više od primenjene statistike. Međutim, podoblast koja se zove mašinsko učenje koje oponaša neuronske mreže nije još uvek detaljno istražena, te mi ne znamo šta je takva stvar sposobna sve proizvesti od mnoštva informacija kojima je pohranjena. Neki će reći da takva veštačka inteligencija nije sposobna stvoriti nešto novo jer prosto ne može da misli, međutim da li je to tako?
Ovim pitanjem prodiremo u filozofsku tematiku, jer mi još uvek ni ne znamo kako zapravo čovek razmišlja osim nekih suvih činjenica o načinu funkcionisanja neurona i sinapsi koje prenose informacije između njih. Tako isto se sada ponašaju i utrenirani modeli neuronskih mreža, kao što je ovaj već spomenut na početku. Zašto je onda izazvao toliko interesovanja u javnosti, pošto definitivno nije prvi a ni poslednji primerak?
Mislim da to nije bez razloga. Najviše pažnje je privuklo stvaralaštvo ovog bota, koji iako često nije sposoban donositi valjane zaključke zbog toga što zahteva nadgledanje od strane čoveka radi utvrđivanja istine, itekako je sposoban spajati do tog trenutka nespojivo i samim tim praviti nešto sasvim neočekivano i možda privlačno i od nekog značaja, što može biti smisleno. Da li to znači, da u neku ruku ovaj bot ume da razmišlja? Ponovo se vraćamo na filozofsko pitanje – kako zapravo nastaje neka ideja, da li spajanjem ranijih ideja? Moj odgovor na to je delimično da, dok drugi ostatak ideja se jednostavno uzima od zapažanja i oponašanja stvari iz prirode.
No, da ne dužim previše. Mnogi ljudi koji ne veruju u ovoliki napredak tehnologije misle da sam lud kada kažem da će u bliskoj budućnosti velika većina poslova, mahom onih koji nisu fizički, biti dosta olakšana, ako već ne bude potpuno iskorenjena. Između ostalog, trebalo bi i sadašnje a i buduće kolege programeri biti zabrinuti, za šta bi ih savetovao da pređu na izučavanje nauke o veštačkoj inteligenciji, ili ako će ići linijom manjeg otpora, da uče kako da sufliraju što efikasnije botu šta treba raditi.
Ono što me najviše brine, a što sam već spomenuo na početku teksta, je sudbina Interneta kakvog znamo. U budućnosti zamišljam da će biti preplavljen sadržajem napravljenim od strane veštačke inteligencije, što dobroćudnim, što znonamernim, između kojih će se večito voditi borba. Takođe, utvrđivanje istinitosti i potvrđivanje da li je sa druge strane čovek ili mašina, postaće gotovo nemoguće. Da li to znači da smo na pragu distopije kakve smo se već načitali i nagledali? Nemojte mi posle reći da vas nisam upozorio.
