Рођен сам 1996. године. Као и све друго, Интернет је стигао у моју земљу са закашњењем, па сам стога и ја успео да проживим један мали део доба диал-апа, и добар део доба MSN-а. Ово друго је битније за даљу причу.
Носталгија. У тој апликацији за дописивање сам прикупљао контакте као Покемоне, а да нисам ни знао ко су сви ти људи, никог нисам ни уживо познавао. То би требало да звучи познато. Тад је била фора да имаш што већу цифру људи и да учествујеш у што више групних разговора. Али кад сада размишљам о томе шта сам радио, то ми уопште нема смисла.
Заправо, то је очигледно био само почетак нечег већег. И десило се, настао је Фејсбук и променио историју умрежавања људи. Оно што се дешавало на MSN-у, наставило се тамо. Само што је сада то доста усложњено и још битније – са већим одјеком. Сада имаш задатак не само да прикупљаш људе у пријатељима, него и лајкове. А да би добио њих, требаш правити садржај. За то су служили у почетку статуси, а касније и – слике.
Људи који су видели потенцијал ове бесмислене игре су то искористили на најбољи могући начин, и избацили друштвену мрежу која ће бити што оптималнија тој игри, са олакшаним правилима. Немаш статуса ни приљатеље ни споредне сметње, сада само имаш слике и пратиоце који их лајкују. Врло једноставно и учинковито.
И стварно, тако је и било. Упркос многим циницима који су исмевали новорођену платформу због своје бесмислености, она се примила код људи невероватном брзином и постала најпопуларнија друштвена мрежа на свету, престигавши и Фејсбук. Али шта ту игру толико чини занимљивом?
Инстаграм је само последица, а узрок је дубљих корена. Са појавом Интернета и мобилних телефона, друштвена динамика 21. века се значајно променила, а људи само прате трендове. Сваки човек жуди за уздизањем свог статуса у друштву. Али када значајно промениш и уз то поједноставиш правила те игре, онда се наравно и исходи мењају. А то не ваља из много разлога. Сигурно сте до сада читали које су све лоше последице, што на особеном, што на opштем нивоу.
Ја стога одбијам да се тиме играм. Одавно сам дигао руке. Имам паметнија посла.
Lijepo objašnjeno moram priznati. Sviđa mi se stil pisanja. Zar nisi primjetio da ova degeneracija danas od koje toliko bježimo (a la FB, Insta), pa zar nismo bili kao oni (kao sa tvojim primjerom MSN)? Mislim da je to samo smjena generacije i da mi to (sad već stariji, zreliji) nećemo ni skontati. A zašto i bi? Onim malo starijim od nas je to zanimljivo i relativno novo + lahko za korištenje (Mobile First, UI/UX), a nama je to već malo dosadno (jer preživili smo isti taj MSN); tako da opet nailazimo na onaj prvi pasus, bili smo kao oni (ovi mlađi).
Pre svega drago mi je što čujem da ti se sviđaju moja pisanija, trudim se. Slažem se da su definitivno MSN a kasnije i FB bile društvene mreže našeg detinjstva. Međutim, iako ih ne gotivim, smatram da je vrhunac društvenih mreža Fejsbuk, jer je sa svim novitetima postavio standarde – drugim rečima bio je celovito rešenje, dok mi sve ovo novije kao što je spomenuti Instagram jednostavno nema nikakvog smisla.
Ja ne bi rekao da smo se baš puno promijenili, samo se vrijeme promijenilo, i sami današnji standard korištenja interneta, u naše ono vrijeme je IRC bio totalno moderan, uz to Paltalk, TeamSpeak/Ventrilo i kojakvi forumi. Uz to treba isto napomeniti da je broj internet korisnika DRASTIČNO porastao, tako da se trendovi korištenja kojakvih platformi vrlo brzo šire, ne može a da ne prođe pokraj tebe ili da ne čuješ nešto o tome.
Bravo Miki, odlično napisano. To su bila dosta ljepša vremena msn, irc. Da mi je u to vrijeme neko pričao da će doći tako neke glupe platforme kao što je facebook, instagram ne bi mu vjerovao.
Tebe se sjećam sa raznih domaćih foruma, puno pozdrava za tebe i sve najbolje u daljem radu
Drago mi je što si me našao, i ja se tebe sećam. Hvala ti, takođe uzvraćam pozdrave i sve najbolje!