Овај чланак није написан од стране вештачке интелигенције. Или можда и јесте? Како би уопште то неко знао кроз пар година од овог тренутка, питање је које ме ових дана мучи. Наслов делује апокалиптично, али постоје и песимистичније шансе да сами себе дотад међусобно уништимо, према мом (скромном) мишљењу.
Наиме, ако досад нисте чули за ChatGPT, време је да га испробате, и тек након тога наставите читати овај чланак, пошто ће у њему бити речи о овом успешном технолошком скоку у даљ. Неки ће рећи да је ово само мало напреднији бот за ћаскање, међутим ја сам се последњих недељу дана дао у истраживање да видим шта је све ово чудо способно да састави. И поприлично сам био импресиониран резултатима.
Истина, кад неко мисли о најнапреднијој вештачкој интелигенцији данас, то није ништа више од примењене статистике. Међутим, подобласт која се зове машинско учење које опонаша неуронске мреже није још увек детаљно истражена, те ми не знамо шта је таква ствар способна све произвести од мноштва информација којима је похрањена. Неки ће рећи да таква вештачка интелигенција није способна створити нешто ново јер просто не може да мисли, међутим да ли је то тако?
Овим питањем продиремо у филозофску тематику, јер ми још увек ни не знамо како заправо човек размишља осим неких сувих чињеница о начину функционисања неурона и синапси које преносе информације између њих. Тако исто се сада понашају и утренирани модели неуронских мрежа, као што је овај већ споменут на почетку. Зашто је онда изазвао толико интересовања у јавности, пошто дефинитивно није први а ни последњи примерак?
Мислим да то није без разлога. Највише пажње је привукло стваралаштво овог бота, који иако често није способан доносити ваљане закључке због тога што захтева надгледање од стране човека ради утврђивања истине, итекако је способан спајати до тог тренутка неспојиво и самим тим правити нешто сасвим неочекивано и можда привлачно и од неког значаја, што може бити смислено. Да ли то значи, да у неку руку овај бот уме да размишља? Поново се враћамо на филозофско питање – како заправо настаје нека идеја, да ли спајањем ранијих идеја? Мој одговор на то је делимично да, док други остатак идеја се једноставно узима од запажања и опонашања ствари из природе.
Но, да не дужим превише. Многи људи који не верују у оволики напредак технологије мисле да сам луд када кажем да ће у блиској будућности велика већина послова, махом оних који нису физички, бити доста олакшана, ако већ не буде потпуно искорењена. Између осталог, требало би и садашње а и будуће колеге програмери бити забринути, за шта би их саветовао да пређу на изучавање науке о вештачкој интелигенцији, или ако ће ићи линијом мањег отпора, да уче како да суфлирају што ефикасније боту шта треба радити.
Оно што ме највише брине, а што сам већ споменуо на почетку текста, је судбина Интернета каквог знамо. У будућности замишљам да ће бити преплављен садржајем направљеним од стране вештачке интелигенције, што доброћудним, што знонамерним, између којих ће се вечито водити борба. Такође, утврђивање истинитости и потврђивање да ли је са друге стране човек или машина, постаће готово немогуће. Да ли то значи да смо на прагу дистопије какве смо се већ начитали и нагледали? Немојте ми после рећи да вас нисам упозорио.
