Да ли судбина постоји? Не бих могао да дам једноставан одговор на то. Неки верују да је све то уклесано у камену, неки пак да је све низ пуких случајности и наше слободне воље, али ја мислим да је заправо судбина сложенији појам. У „судбину“ сматрам да се укључује и случајност, и слободна воља, а и оно што нам је зацртано, од свега по део.
Дакле, неке ствари ми не бирамо, као што је место рођења, наше физичке и остале наследне особине, окружење у којем се одраста док смо у предшколском добу, али током тога и након тог периода све више стичемо ту моћ да можемо све јасније одлучивати. То постаје мач са две оштрице. У једну руку, немамо више друге који ће да се брину уместо нас, већ се око себе морамо за надаље старати сами. У другу пак, имамо ту такозвану слободну вољу, да одлучујемо шта хоћемо да радимо са нашим животима.
Па, да ли је претерана слободна воља заправо оно што нас ограничава? Рекао бих да јесте, с обзиром да доношењем одлука на своју руку, ми заправо кројимо сопствену будућност. Свако наше деловање ће изазвати чак и најмању промену у блиској или даљој будућности. То деловање може долазити из два правца – из оног наследног, и из оног који се ствара у зависности од тренутних околности. Овај први је јасан, међутим, овај други чини предмет за даље рашчлањивање. Да ли се тренутне околности стварају више од наследног утицаја, или од случајности, то јест, околине у којој се тренутно особа налази?
Оно што се мени намеће као закључак је да, свака јединка оним утицајима које не бира, привлачи околности чији исход може бирати. Једноставно, свако од нас има своја урођена подешавања и у складу са њима делује на своју околину. Међутим, још теже питање је сада, да ли када све то узмемо у обзир значи да ми и немамо слободну вољу? Не бих се сложио, јер је свет у коме живимо сам по себи хаотичан. То не значи да исто важи и за нас. Дакле, када се помешају те две чињенице, не можемо тврдити да је све предодређено. Нека средина између та два би могла бити управо та наша слобода да бирамо како ћемо да се сналазимо у свом том хаосу који се зове живот.
За крај, имам поруку за све са обе стране крајности. Ви који верујете у судбину – немојте се заваравати, уколико сте у лошој ситуацији знајте да сте на крају ви тако одабрали. А ви који верујете у случајности – немојте да очекујете чуда да ће вам се десити, уколико нисте досад радили на томе. А слободну вољу немојте злоупотребљавати, јер ће вам се обити о главу.
