Захваљујући Народној Банци Србије, од јуче је у оптицају систем плаћања путем QR кодова, и то је добра ствар. Корисник може бити у улози скенера или генератора QR кода насупрот друге стране. Овај систем је још један корак ближе будућности где неће постојати ни готовина, а ни платне картице.
Идеја је, заправо, потекла из Кине. Тамо се већ годинама користи централизовани систем плаћања путем једне апликације на паметним телефонима, која је првобитно само служила за дописивање. Но, да не скрећем превише са суштине. QR кодови могу да имају и ширу примену, али то не значи да се могу угуравати свугде. Ту њихову употребљивост су неки људи погешно схватили. И управо сам хтео о томе да причам.
Наиме, док сам размишљао како да створим систем поручивања са столова у угоститељским објектима, није ми на памет падало учешће споменуте ствари. Не зато што сам тада био неинформисан, већ зато што ми је то „решење“ било безвезно. Али, неки су га у међувремену спровели у дело и данас то уваљују власницима разних локала, у нади да ће им пословање процветати. И иде им за руком. Али неће задуго, јер је урушавање таквог система његова судбина.
Зашто то проричем? Постоји један дебели разлог за то – у питању је сама природа ове ствари, а то је – статичност. Тај и било који сличан код је само једна слика која без њене учестале замене не може осигурати поузданост једне поруџбине. Да објасним то кроз један пример – муштерија за столом може усликати или очитати QR код који се ту налази, и потом га (поново) искористити кад год пожели, без обавезе да је присутна за тим истим столом у том тренутку. Рецимо да је мој друг седео у некој пивници где то има, и послао ми слику летка на којем је тај код, и ја сам без проблема ушао на адресу коју сам очитао са њега и могао сам да поручујем са тог стола шта хоћу, макар био и на другом крају света.
Озбиљност проблема је јасна. Једини лакши начин да се то донекле реши је да се такво поручивање омогући само ако је муштерија повезана на мрежу тог угоститељског објекта, где је приступ менију ограничен на унутрашњу мрежу, те му се не може приступати путем Интернета. Данас, када се већина људи изузев туриста више не повезује на Wi-Fi него на своју мобилну мрежу, ово би само створило компликације не само њима него и онима који би такав систем уводили. Такође, ово неће решити могуће злоупотребе и саботирање система, само ће их сузбити до неке мере.
Стога, ко год намерава да израђује исте или сличне замисли, вођен охрабрењем да су QR кодови будућност (што свакако јесу), нека извуче поуку овог текста – није одрживо.
