Како дефинисати смисао живота? На ово вечно филозофско питање је тешко одговорити а не окрњити га. Како онда један човек треба знати да живи живот ако не може дати прецизан одговор? Да ли се уопште трудити око тога?
Кад сам имао шест година, деда ми је умро. То ми наравно није дало мира те вечери. Моји су покушали да ме утеше, мислећи да плачем (само) због деде. Али, рекао сам им да плачем зато што ћемо сви једног дана морати да умремо. И моја мајка, и мој отац, и обе бабе и други деда, а на крају и ја. Зашто смо се сви уопште рађали ако ће нас једног дана задесити иста, трагична судбина? Чему таква патња? Много је питања а нигде одговора. Како ми се таква питања од тад с времена на време мотају по глави, морао сам некако да их се решим.
Тачно је што многи кажу да је живот онакав какав га ти замишљаш, да је све то субјективна ствар, јер сваки човек живи по својим нахођењима. Оно што мене копка је, да ли се може извести неки објективни закључак? Ја мислим да може. Али, иако је то добра вест с једне стране, она је такође и поражавајућа за многе.
Сам продужетак врсте је, површно гледано, једна бесмислена ствар. Природа сваку живу јединку тера да учествује у игри где се очекује да направи боље издање себе. Зарад којег циља? На то питање нико не може одговорити, осим да је природа таква каква јесте. И то је у реду, просто таква су правила. Пошто се ту сваки разговор завршава, прелазимо на следећу етапу.
Точак човечанства иде ка напред сваким даном. Људи који су посветили своје животе да погурају тај точак су имали за шта да живе. Али тих људи је мало. То је та поражавајућа вест. Када би сутрадан нестало 99% људи са лица земље, а остали ти најуспешнији, онда се готово ништа не би променило. И управо у томе видим сврху живљења, да човек достигне стадијум где утиче на човечанство, наравно у позитивном смислу. Само што је пут до тога јако тежак, за већину, нажалост, и готово недостижан.
Онај ко каже да нема побуду да постане што утицајнији у друштву, тај лаже. Тако нам и природа диктира, да само најсналажљивији опстају. Живот јесте суров, али када имаш једну једину прилику да учиниш нешто, зашто не би иступио из мртвог просека и покушао да промениш свет?
